Intervju: Samuel Samson, ambasador Republike Indonezije u Srbiji

4/21/2011

 
 
Današnji svet menja se, prakticno, pred našim ocima. Nekadašnje ekonomske, pa i vojne, supersile kao da su tokom decenija iscrple moc stecenu pobedama u Drugom svetskom ratu i stvaranjem organizacije Ujedinjenih nacija prilagodene volji pobednika. Ekonomija se sve više ukazuje kao mocniji igrac na globalnoj sceni, a u toj igri zemlje Dalekog istoka uspevaju da se nametnu kao nezaobilazni cinilac.
 
Jedna od takvih je i Indonezija, zemlja smeštena na cak 17.508 vecih i manjih ostrva u jugoistocnoj Aziji i Okeaniji, sa bezmalo 240 miliona žitelja, mnoštvom religija, preko 300 etnickih grupa, stotinama razlicitih jezika... I sve navedeno funkcioniše – uskladeno. Kako to postižu objašnjava u razgovoru za „Politiku” Samuel Samson, ambasador Republike Indonezije u Srbiji.
 
„Možemo da zahvalimo Svevišnjem što je indonežanski narod svoju dobrobit do sada izvlacio iz osnovnih vrednosti utemeljenih od strane naših predaka. Te vrednosti iskristalisale su se iz fundamentalne državne filozofije „Pancasila” („Pet principa”), koje je proglasio predsednik Sukarno, prvi šef indonežanske države, i u zakletvi „Sumpah Pemuda” iz 1928. godine proglašenoj od strane indonežanske omladine iz razlicitih etnickih grupa iz svih krajeva zemlje, koji su se zakleli na: jednu naciju, jedan jezik i jednu državu – Indoneziju.
 
Ove vrednosti dokazale su se, tokom dugog perioda od njihovog uvodenja, kao vredna osnova u velikom broju pitanja. Tokom politicke i ekonomske krize 1998, mnogi su predvidali „balkanizaciju” Indonezije. Ipak, to se nije dogodilo. Naprotiv, ocuvali smo svoje demokratske vrednosti, i dodatno ih unapredili, bez narušavanja vrednosti koje su nam u naslede ostavili preci.
 
Indonezija je svetu pokazala da su islamske vrednosti, koje iskazuje oko 90 procenata od celokupnog indonežanskog življa, u saglasnosti sa vrednostima modernizacije i demokratizacije. Uspešno smo izgradili imidž umerenog islama i odigrali pionirsku ulogu u meduverskom dijalogu u najrazlicitijim forumima, kako bilateralnim tako i multilateralnim”.
 
Indonezija je najveca ekonomija u jugoistocnoj Aziji, uz to i jedna od najdinamicnijih u svetu. Clan ste grupe G-20. Na kojim iskustvima bazirate svoj napredak?
 
Tokom nezavisnosti prošli smo kroz najrazlicitije faze razvoja, krize i teška vremena. U tom periodu država je pribegavala razlicitim oblicima ekonomskog razvoja. Kada se ispostavilo da ne može adekvatno da odgovori životnim potrebama gradana, krenulo se više u planski razvoj. Danas pokušavamo da prilagodimo taj planski oblik uprave kako bismo iskorenili siromaštvo, povecali zaposlenost i ekonomski rast.
 
Indonezija je kroz svetsku ekonomsku krizu prošla relativno mirno, zbog toga što domaca potrošnja podstice ekonomski rast. Mada je rast naše ekonomije sa šest procenata godišnje zabeleženih 2007. i 2008, pocetkom 2009. usporen na cetiri procenta, nadmašili smo regionalne
 
susede i pridružili se Kini i Indiji kao zemljama clanicama grupe G-20 koje su jedine zabeležile uspešno poslovanje tokom krize. Naša vlada koristila je podsticajne fiskalne mere i monetarnu politiku kako bi se suprotstavila efektima krize, i ponudila je novac siromašnim domacinstvima. Takode, održanju potrošnje pomogla je kampanja uoci zakonodavnih i predsednickih izbora, održanih u aprilu i julu.
 
Ekonomski napredak ostvaren je tokom prvog mandata predsednika Susila Bambanga Judojona, tokom kojeg su uvedene znacajne reforme u sektoru finansija, ukljucujuci reformu taksa i carina, državnih zapisa, i razvoja i kontrole tržišta kapitala.
 
Džim O’Nil, predsedavajuci finansijskog sektora „Goldman Saks Aset menadžmenta” i covek koji je izmislio kovanicu – BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina, cetiri zemlje koje su predvodile tržišni bum u protekloj deceniji), oznacio je Indoneziju kao jedno od novih „rastucih tržišta”. O’Nil veruje da ce novi termin zameniti BRIK kao oznaku za vodece rastuce ekonomije, sa Indonezijom, Turskom, Južnom Korejom i Meksikom, koje ce se pridružiti originalnoj cetvorki kao motor razvoja svetske ekonomije u postkriznom periodu.
 
Zahvaljujuci svojoj istoriji i trenutnoj poziciji u medunarodnom poretku imate pravo da se nametnete kao jedan od svetskih lidera današnjice. Da li ste spremni za takvu ulogu?
 
Svakako. Ne govorim to bez razloga. Indonezija se do sada dokazala na mnogo nacina, u razlicitim forumima i aktivno je ucestvovala u pronalaženju rešenja za veliki broj globalnih problema kao što su terorizam, klimatske promene, nestašica hrane i ocuvanje mira u svetu. Uz to, kao predsedavajuci ASEAN-a, Indonezija ce i u 2011. igrati znacajnu ulogu u uvodenju ove organizacije u svetske ekonomske tokove. Istovremeno, i u okviru foruma G-20 insistiramo na isticanju potreba i želja zemalja u razvoju.
 
Pojedine africke države (Egipat, Tunis, Jemen, Alžir...) prolaze ovih nedelja kroz velike promene pracene i nasiljem. Kako bi, po Vama, ti dogadaji mogli uticati na svet uopšte?
 
Dobro osecamo šta se u ovom trenutku dešava sa našom bracom u africkim zemljama i verujemo da ce politicke krize koje su zahvatile ovaj deo sveta biti prevazidene. I sami smo imali slicnu situaciju 1988. Ali sa demokratizacijom života, kao i rastom ekonomije koji sada beležimo, nema nikakvog razloga da se takva situacija ponovi.
 
Svakako, slicne promene mogle bi da se dogadaju i u drugim delovima sveta, cak i u zapadnim zemljama, sve dok su prisutni siromaštvo, neujednacenost u ekonomskom razvoju i nerazvijen društveni i politicki život. Imajuci pomenuto u vidu, zemlje bi trebalo tesno da saraduju, jer ovi problemi ne priznaju medudržavne granice...
 
Indonezija je jedan od osnivaca Pokreta nesvrstanih. Kakva je danas uloga tog pokreta i da li postoji potreba za njegovim oživljavanjem?
 
Najvece postignuce Pokreta nesvrstanosti jeste u jacanju solidarnosti i razumevanja medu clanicama radi opšte dobrobiti. Srbija to potvrduje samim tim što ce se ove godine u septembru u Beogradu održati samit Pokreta. Iako je Srbija sada tek posmatrac. Problemi koje moramo da rešavamo jesu smanjenje siromaštva i podsticanje prosperiteta clanica. Oba problema mogu da uticu na stabilnost i bezbednost država i medunarodne odnose uopšte, bilo gde u svetu. Buducnost Pokreta je u tome što ce svetu biti potreban sve više i više. Trenutno ga cini 118 zemalja, što je prakticno dve trecine država u svetu.
 
Niste priznali samoproklamovanu nezavisnost Kosova i Metohije. Kojim principima ste se vodili u takvoj odluci?
 
Indonezija je uvek promovisala mir, dijalog i konstruktivnu saradnju kao vodece principe u rešavanju nesporazuma. Sem toga, kada je rec o Kosovu, pridržavamo se principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, u skladu sa Poveljom UN i medunarodnim pravom. Shodno tome, Indonezija ne priznaje jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Visoko cenimo mirne korake koje Srbija cini u svom nastojanju da se reši kosovski problem, za šta se i mi zalažemo. Podsticemo da dijalog, omogucen rezolucijom u Generalnoj skupštini UN, uskoro otpocne.
 
Trgovinska razmena izmedu naše dve zemlje nedopustivo je mala. Da li su, po Vašem mišljenju, srpski biznismeni dovoljno zainteresovani za poslovanje sa partnerima iz Indonezije?
 
Trgovinska razmena izmedu naših zemalja veoma je mala. Na godišnjem nivou iznosi svega 32 miliona dolara. A i taj broj je povoljniji po Indoneziju nego po Srbiju. Kao što sam prilikom predaje akreditiva, 21. januara, saopštio predsedniku Srbije Borisu Tadicu, nisam zadovoljan ovakvim pokazateljima i dok sam na dužnosti ambasadora trudicu se da što više promovišem razmenu dobara izmedu naše dve zemlje, u oba smera.
 
Postoji mnogo toga – od sirovina do gotovih proizvoda – kao što su palmino ulje, kakao, vanila, kafa, sve vrste nameštaja od drveta, ratana, sitni proizvodi, suveniri i, naravno, turizam...
 
Istovremeno, mi iz Srbije uvozimo velike kolicine municije i druge vojne opreme. Pokušacu da što više proširim lepezu proizvoda koji iz vaše zemlje idu u našu. Uz to, srpski biznismeni bi trebalo da više znaju o mogucnostima poslovanja u Indoneziji, ali i u zemljama ASEAN-a uopšte.
 
Slobodan Samardžija objavljeno: 21.02.2011